Zakasneli pozdravni post

Prošlo je više od godinu dana otkako sam napisala svoj prvi i do danas jedini post. Mislila sam da se nikad više ovde neću vratiti. Bilo je ideja, nije bilo podrške... Onda se javila davno izgubljena potreba za pisanjem et voila! Rešila sam da ponovo počnem da pišem u nadi da ću povratiti nekadašnju neutoljivu želju za izražavanjem kreativnosti kroz pisanu reč, koja je ostala negde zakopana u srednjoj školi. Pre nego što se posvetim današnjoj temi, nekoliko napomenica koje sam ostala dužna umesto uvodnika još i pre prvog posta. Pre svega, ovo neće biti tipičan modni blog. Neću se slikati, ne želim ni da vidite kako izgledam (misterija u stilu doba Luisa Kerola :)). To me svakako neće sprečiti da izražavamo svoje mišljenje po pitanju mode. Jednostavno, imam utisak da se današnje modno blogovanje pretvorilo u trku ko će više krpica, šminke i kozmetičkih proizvoda dobiti na poklon. Kada bih to radila, osećala bih se kao prosjak. Ne znam, da li sam u pravu ili ne, ali ja to tako vidim. Ja samo želim ovde da pišem o modi. Mogu predlagati one kombinacije koje smatram uspelim, kritikovati modne trendove, a da ne obučem to o čemu govorim. Zašto bih? Možda ne želim da budem manekenka, ali mogu da volim modu.
A obožavam je! Volim kada nas muškarci kritikuju da previše pažnje posvećujemo nebitnim stvarima kao što su suknje, cipele, nakit. Jasno je meni da je njima samo bitno da ne idu ulicom goli i da im nikada nece biti jasno šta je to što nas toliko fascinira (bar je to slučaj sa muškarcima kojima sam ja okružena, mada sam i svesna da se to menja, srećom), ali to nikako nije toliko plitko i nebitno kao što se njima (ili "emancipovanim feministkinjama") čini. Naprotiv! Svi stručnjaci kažu da je prvi utisak izuzetno važan kada se formira mišljenje o nekoj osobi, bilo da je iz poslovnog ili nekog drugog sveta. Nesumnjivo je i da to kako se oblačimo u ogromnoj meri utiče na to šta će neko pomisliti o nama. Da li smo sofisticirani, da li obraćamo pažnju na boje kako smo uskladili. Zaista, koji bi vam poslodavac dao posao, da budete odgovorni za nekog ili nešto, a ne umete ni o svom izgledu da vodite računa. Druga stvar je i to što je ta modna industrija svojevrsni kulturni fenomen sa svojom istorijom kao što je i umetnost ili bilo koji drugi segment ljudske delatnosti poseduje. Toliko je divnih momenata u toj istoriji, toliko još uvek neotkrivenih tajni koje vredi otkrivati.
Sve u svemu, ovde cemo istrazivati istoriju, komentarisati trendove, objavljivati preporuke, graditi sopstveni stil! Moda, kao smisao svega! A ukoliko vas zanima moje vidjenje nekih drugih stvari kao sto su filmovi, knjige, neke socioloske pojave, mozda cak i politika, u svakom slucaju neke manje ili više ozbiljne teme, posetite moj drugi blog I Did it My Way.
Sledeći post stiže i brže nego što očekujete! :)
Kiss,
Chloe